Ciljevi i strategija

Pozadina

Ratovi na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi su prouzrokovali humanitarne katastrofe za ove zemlje I njihove susede. Prema podacima UNICEF-a iz septembra 2015:

  • Više od 13 miliona dece ne pohađa školu na Bliskom Istoku i u Severnoafričkim zemljama,koje se nalaze u stanju sukoba
  • 1 od 4 škole u Siriji ne služe svojoj nameni jer su - ili uništene, ili pretvorene u skloništa ili vojnu bazu.

Posebno za Siriju, Američka Agencija za Međunarodni razvoj i UNICEF navode da:

  • Skoro 5 miliona ljudi je potrebna humanitarna pomoć, od kojih su 3.6 miliona raspoređeni unutar Sirije a 1.4 miliona su postali izbeglice u susednim zemljama;
  • Najmanje 50% (ili skoro 700,000 njih) su starosne dobi ispod 18 godina.

 

Potrebe izbeglica počinju sa osnovnim potrepštinama kao što su bezbednost, zdravlje, ishrana i sklonište. Bezbednost, sklonište I ishrana su pribavljeni od međunarodnih organizacija I susednih zemalja. Obrazovanje se,međutim takođe nameće kao prioritet ne bi li se sva ova deca okupirala I pripremila za eventualni povratak u svoje zemlje nakon završetka sukoba. Važno je takođe za Siriju I region da se ovoj generaciji dece ne načini nepopravljiva šteta kao posledica ovog rata, jer bi to moglo da vodi u nove sukobe u budućnosti.

Human Rights Watch (HRW) tvrdi da manje od trećine od 700,000 sirijske dece koja su ušla u Tursku u zadnje četiri godine pohađaju školu. Prema ovoj organizaciji, jezičke barijere, troškovi školovanja I poteškoće sa integracijom u tursko društvo su glavne prepreke za podučavanje sirijske dece: na primer- iako je upis slobodan, tečno poznavanje turskog jezika je obavezno. Ista stvar se dešava I sa migrantima koji su ušli u neke evropske zemlje u uključuju se u njihov sistem obrazovanja, potrebno im je poznavanje barem maternjeg jezika zemlje domaćina. Otprilike polovina sirijskih izbeglica imaju ispod 18 a oko 40% ispod 12 godina.

Skorašnje istraživanje u Islahye izbegličkom kampu (TR) došlo je do sledećeg zaključka:

  • RCA4T79% je imalo ratni smrtni slučaj u porodici
  • 60% je lično prisustvovalo nasilju
  • 30% je bilo na neki način zlostavljano (pretučeno, upucano, fizički povređeno)
  • Skoro 45% je ispoljilo simptome post-traumatskog sindroma stresar
  • 44% je prijavilo simptome depresije
  • 1/4 je prijavila svakodnevne psiho-somatske bolove u udovima
  • 1/5 je imala svakodnevne glavobolje.

 

Mnoge prepreke sa kojima se susreću đaci migranti (posebno oni bez roditeljske pratnje) se reflektuju na njihovo ponašanje u učionici I mogu biti protumačeni kao neuro-razvojne posledice traume. One uključuju, bez da su ograničene na:

  • Prepreke u obradi podataka, organizovanju materijala I postizanju ciljevals
  • Prepreke u izvršavanju zadataka u učionici, regulisanju emocija I pažnje
  • Prepreke u razumevanju uzročno-posledičnih veza I razumevanju različitih situacija

 

Stabilna institucija/ustanova (kao što je školska zajednica) može doprineti boljitku đaka migranata, pogotovu u njihovoj integraciji I inkluziji u društvo, kao I njihovom psihičkom zdravlju. I dok nastavnici imaju važnu ulogu da im pomognu da prevaziđu te probleme, nisu do sada dobili nikakvu adekvatnu obuku za to.

Štaviše, mnoge škole u Evropi i Turskoj su suočene sa rastućim prilivom dece migranata, i sa istim problemima, od kojih je glavni da se najnoviji talas ove dece uklopi u njihovo društvo. Novi talas migranta iz Sirije, Avganistana, Iraka i od drugde udvostručio je napetost u sistemu ovih škola. Najveći problem je što deca migranti teže da budu zajedno. Mnogi od njih pohađaju školu u blizini centara za izbeglice ili u krajevima gde su migranti smešteni. U Norveškoj, Danskoj i Švedskoj na primer, oko 70% njih idu u kojima najmanje polovina đaka migranti. Ovo znači da su delimično odvojeni iI da će teže naučiti lokalni jezik.

Na sve ovo, imigranti teže da nađu smeštaj u siromašnijim krajevima-sa nižim standardom obrazovanja. Škole u kojima migranti čine više od četvrtine ukupnog broja đaka uglavnom imaju lošije rezultate od onih koje nemaju izbeglice, mada se taj jaz smanjuje kad se obračuna i ekonomski status (izvori: OECD, OECD PISA rezultati). Takođe-nedostaci u baratanju i maternjim jezikom mogu udaljiti bistru decu izbeglice od univerzitetskog obrazovanja..

Zbog svega ovoga je od velike važnosti da je školsko osoblje upoznato sa ovim poteškoćama i dobro pripremljeno na njih.Projekat će ovim povodom pripremiti ilustrovani vodič, sa dodatnim uputstvima koji će školama obezbediti adekvatnu pomoć u obezbeđivanju integracije i inkluzije izbegličke dece iz najnižeg akademskog spektra, boreći se direktno protiv odsustva među decom izbeglicama, i doprinoseći boljitku njihovog nastavnog kadra.

Rezultati bi mogli biti i bolji kada bi se primenio koncept tzv. OER (Open Educational Resources), slobodna distribucija informacija I besplatne mobilne i on-line aplikacije

Ciljevi i strategija

Projekat se odnosi na inkluzivno obrazovanje (vidi fusnotu, po definiciji UNESCA) i teži da podrži nastavnike obezbeđujući im dobro ciljani trening da bi se adekvatno nosili sa đacima izbegličkog porekla, kojima često nedostaju jezičke veštine da bi poptuno učestvovali u nastavi, ali i pate od ratnih trauma koje sputavaju njihovu integraciju u društvo. Nastavnici koji su suočeni sa takvim problemima moraju biti bolje pripremljeni da bi znali kako da se postave, i samim tim bi se redukovao tako veliki broj izbegličke dece koja odustaju od obrazovanja.

Obezbeđeni modularni trening za nastavnike koji se bavi glavnim pitanjima (integracijom,jezikom, ratnim traumama) – trebalo bi da obezbedi veliki deo odgovora na ove poteškoće. Ovaj trening će se boriti sa svim faktorima koji utiču na nedostatak obrazovanja ove dece, ali će istovremeno i značajno pomoći u borbi protiv rizika izgubljenih generacija koji bi mogao da razori zemlje njihovog porekla u godinama koje dolaze

Dakle, svaki nastavnik mora biti podržan I obučen o pravima izbeglica, njihovim jezičkim barijerama, mentalnom zdravlju, itd. -tako da budu u mogućnosti da zaista angažuju ove đake. Zapravo, sledeće oblasti su ključne u kojima nastavnici moraju biti podučeni da bi đacima obezbedili angažovanje:

  • bezbedno okruženje i rutine
  • pravljenje kontakata
  • podsticanje emocionalnih veština
  • samostalna briga o sebi
  • učenje kada da se obrate za dalju pomoć
  • postavljanje pravila ponašanja
  • razvoj socijalnih veština
  • uspostavljanje fer posledica ponašanja
  • podsticanje željenog ponašanja

 

*Svi ključni međunarodni i domaći dokumenti mogu se kratko sumirati na sledeći način: Sva deca mogu da uče i imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje, Deca najbolje uče u prirodnoj vršnjačkoj grupi. Zato im treba omogućiti obrazovanje u redovnim predškolskim, osnovnim i srednješkolskim ustanovama, Nastavnici i škole treba da prilagode način rada tako da izlaze u susret potrebama dece, Nekoj deci, zbog smetnji u razvoju, potrebna je dodatna pomoć u obrazovanju.

Propratni material u prilogu ovog projekta sastoji se od ilustrovanog vodiča za nastavnike sa pratećim štampanim/mobilnim/online pomoćnim alatkama. Takođe, pomoćne alatke će biti napravljene za nastavnike ali i za decu na jedan nov, neobičan način, privlačan i đacima i nastavnicima (korisnicima). Rezultati bi mogli biti i bolji kada bi se primenio koncept tzv. OER (Open Educational Resources), slobodna distribucija i besplatne mobilne i on-line aplikacije.

Dole su navedeni glavni planirani ishodi projekta:

  • Uzajamna podrška za nastavnike.
  • Metodološki vodič za direktore škola / nastavnike starešine.
  • Ilustrovani materijal za obuku i vodič za nastavnike. Uključivaće sledeće sadržaje:
    • Socijalno-kulturološke, psihološke i fizičke
    • Prava izbeglica
    • Osnove jezika/komunikacije
  • Edukativni video podrške za nastavnike, zasnovan na slučajevima.
  • Razvoj mobilne platforme I interakcionih alatki. Ove alatke će sadžati:
    • Mobilne interaktivne alatke za nastavnike da podrže njihov rad sa đacima migrantima i biće bazirane na LAKO ZA ČITANJE ilustrovanom materijalu za obuku.
    • Mobilnu verziju materijala za obuku
    • Jezičku podršku.